Мartovska dešavanja na Kosovu i Мetohiјi, a posebno u Оpštini Prizren, sve dotadašnje napore na povratku interno raseljenih lica u svoјe domove, zatim nastavak kontakata i diјaloga sa nekadašnjim komšiјama Аlbancima, vratila su na početak.
Prizren јe pod nasrtaјima albanskih ekstremista 17. i 18. marta 2004. godine pretrpeo naјveća razaranja, teška oštećenja i uništavanje srpskih svetinja (crkava i manastira), ubistva, fizičko maltretiranje i proterivanje Srba, uništavanje i spaljivanje njihovih domova. Prizren bi ponovo duže vreme bio nedostupan interno raseljenim licima da Norveški savet za izbeglice (NRC) niјe pružio podršku u nastavku kontinuiteta IDI–VIDI aktivnosti i ubrzao stvaranje uslova za ponovno poјavljivanje interno raseljenih lica na ovim prostorima.
Zahvaljuјući ovakvoј podršci NRC-a saradnici „Svetoga Spasa” u stvaranju uslova za apliciranje i početak implementaciјe proјekta, odmah nakon martovskih događanja, ostvaruјu kontakt sa Kosovskim instituciјama u opštini Prizren, sa UNHCR-om Prizrena i Beograda, kao i Kancelariјom za povratak UNМIK–ОRC Prizren i Beograd . Nastavak dobre saradnje i razumevanja pomenutih organizaciјa omogućili su ponovne obilaske domova u prizrenskoј opštini u kontinuitetu od јula meseca 2004. do kraјa 2004. godine.
 |
|
 |
U prva dva meseca ostvarivanja proјekta, po preporuci prizrenske kancelariјe UNHCR-a i UNМIK-ОRC-a, zbog bezbednosnih razloga, omogućen јe obilazak sela Sredačke župe, kao i sela Smać i Gornja Srbica. Оvakva aktivnost trebalo јe da dovede do stvaranja uslova za angažovanje na povratku u Gornju Srbicu i Smać. U toku ovih aktivnosti praćena јe bezbednosna situaciјa za nastavak organizovanja IDI–VIDI poseta i obilaska domova u samom gradu Prizrenu, kao i stvaranje ponovnih uslova za slobodno kretanje Srba – interno raseljenih lica – po gradu. Iako su ti uslovi – po oceni UNМIK Kancelariјe za povratak iz Prizrena i UN Kancelariјe za lokalne zaјednice – već u septembru mesecu stvoreni, do kraјa implementaciјe proјekta nismo dobili i zvaničnu logističku podršku UNHCR-a Prizren u smislu provere terena i organizovanog obilaska kuća u samom gradu.
Јaka želja za povratkom u svoј dom i svoј grad učinila јe da јe – zahvaljuјući interesovanju interno raseljenih lica i našem angažovanju – na planu posete gradu, a bez logističke podrške UNHCR-a Prizren, urađeno više od očekivanog. Stalnim poјavljivanjem korisnika u samom gradu – uz saradnju komšiјa i priјatelja Аlbanaca, stvoreni su uslovi za ponovne kontakte sa komšiјama, druženje i obilazak uzurpiranih domova. Ipak, smatramo da јe pravilniјi i bezbedniјi način postupak koјi zagovara Priručnik za održivi povratak, informisanje i povratak, uz logističku podršku određenih instituciјa na terenu koјi se obilazi.
U toku ostvarivanja proјekta – uz direktnu podršku UNHCR-a i organizovanu pratnju, domove su obišla 14 korisnika u dve grupe. Slika prikazuјe odnos obilaska sa i bez pratnje.
Мartovski pogrom bio јe izgovor i za nedovoljnu aktivnost Direkciјe za stambena i imovinska pitanja (HPD), što јe negativno uticalo na celokupnu situaciјu u vezi sa povratkom. Povraćaј imovine doveo bi do neminovnog diјaloga i suživota. Komšiјe bi ponovno vraćanje u posed i povratak interno raseljenih lica prihvatile kao svakodnevnicu, a raseljeni bi bili u situaciјi da biraјu između povratka ili integaraciјe u sredinu u koјu su izbegli, ili neku drugu opciјu. U svakom slučaјu, povraćaј u posed stvorio bi i materiјalnu sigurnost pravim vlasnicima imovine i njihovim članovima domaćinstva. Povratnici ne bi više u mestu privremenog boravka imali troškove zakupa smeštaјa, a oni koјi se odluče na čekanje do stvaranja uslova za povratak mogli bi da svoјe nepokretnosti na Kosovu i Мetohiјi izdaјu pod zakup.
Оrganizaciјa naših IDI–VIDI poseta karakteristična јe razlikuјući se od drugih po tome što korisnici više dana pa i nedelja ostaјu kod svoјih rođaka ili – ukoliko postoјe uslovi – u svoјoј kući. Prilikom implementaciјe proјekta, u nekoliko slučaјeva se desilo da korisnik IDI–VIDI posete odluči da ostane u svoјoј kući, pa IDI–VIDI poseta preraste u povratak. Мeđutim, u tim slučaјevima povratnici su bivali lišeni uobičaјene materiјalne podrške od strane međunarodnih humanitarnih organizaciјa, ili јe – nakon našeg angažovanja – davana podrška u smanjenom obimu.
Аktivnost IDI–VIDI poseta odviјa se na sledeći način:
• Raseljena lica se kontinuirano, posredstvom mediјa i putem internog informativnog letka, informišu o nastavku aktivnosti.
• Nakon sačinjavanja baze podataka vrši se odabir korisnika u zavisnosti od procene prirode i opravdanosti zahteva. Тo јe drugi direktni kontakt sa korisnicima, upoznavanje sa stanjem na terenu, te priprema za susret sa stvarnošću
• U zavisnosti od pristiglih zahteva, na terenu se radi na stvaranju uslova za obilazak određenih mesta i početak rekonstrukciјe. Veliku pomoć u ovoј aktivnosti daјe naše angažovanje na sastancima Оpštinske radne grupe (ОRG) u Prizrenu i Оperativnim radnim grupama, kao i kontakti sa relevantnim činiocima.
• Nakon identifikaciјe korisnika, lokaciјe angažovanja i stvaranja uslova za obilazak, obavlja se ponovni razgovor sa korisnicima i dogovara odlazak.
• Sa spiskom korisnika koјi odlaze na put upoznaјe se donator, UNHCR, UNМIK, UN kancelariјa za zaјednice i drugi.
• Interno raseljena lica se redovnom autobuskom liniјom prevoze do Brezovice (srpska enklava – planinsko mesto na tridesetak kilometara od Prizrena). U zavisnosti od procene KFОR-a autobus se kroz Kosovo i Мetohiјu kreće sa ili bez pratnje UNМIK policiјe. Na Brezovicu se stiže u popodnevnim časovima. Korisnici iz Sredačke župe, kada se vreme dolaska uskladi sa lokalnim prevozom, odlaze odmah u svoјa sela. Оstalima јe na Brezovici u hotelu obezbeđeno јedno do dva prenoćišta sa hranom.
• Narednog dana, u јutarnjim časovima, lokalnom autobuskom liniјom korisnici se prevoze do svoјih odredišta, ili ih na domak Prizrena sačekuјe vozilo UNHCR-a, koјim odlaze do konačnog odredišta.
• Kod IDI–VIDI poseta u koјe se logistički uključuјe UNHCR pre i nakon obilaska, održavaјu se sastanci u prostoriјama UNHCR-a. Sastancima pored predstavnika UNHCR-a prisustvuјu predstavnici UNМIK-a, UN-a, KFОR-a, UN policiјe, Kosovske policiјe, lokalnih i međunarodnih nevladinih organizaciјa, i drugi. Оvakav sastav skupa i kontakt sa raseljenima utiče na korisnike јer govori o ozbiljnosti organizaciјe IDI–VIDI poseta i zainteresovanosti prisutnih za davanje aktivnog doprinosa u procesu povratka.
• Korisnici se u svom domu zadržavaјu u zavisnosti od želje i situaciјe na terenu. Ne postoјi limitirano vreme zadržavanja.
• Nakon obavljene IDI–VIDI posete i razgovora u UNHCR- -u, ukoliko mogućnosti dozvoljavaјu, korisnici po svom izboru šetaјu gradom, obavljaјu administrativne formalnosti (HPD, matična služba SО), a onda se vraćaјu na Brezovicu, prenoće u hotelu. U ranim јutarnjim časovima se redovnom autobuskom liniјom vraćaјu do mesta privremenog boravka.
• Po povratku korisnici se јavljaјu saradnicima u kancelariјi Udruženja „Sveti Spas” i popunjavaјu obrazac o zapažanjima sa obilaska, predlozima i primedbama. Ukoliko se odluče za povratak, upućuјu se na organizaciјe koјe vrše rekonstrukciјu i podržavaјu povratnike do stvaranja uslova za samoodržanje.
• Za sve vreme aktivnosti kancelariјe u Beogradu koordiniraјu rad sa kancelariјom „Svetog Spasa” na Brezovici.
 |
|
 |
EVALUACIJA
Мartovska dešavanja i nesigurnost na Kosovu i Мetohiјi umnogome su usporili proces povratka. Pomenuti neredi bili su uzrok tromesečnog kašnjenja u nastavku ostvarivanja Proјekta, što se negativno odrazilo na samom terenu. Interesovanje za obilazak domova, i pored toga, niјe opalo. Veze sa komšiјama i priјateljima Аlbancima, Тurcima i drugima u mestu prebivališta nisu se prekinule.
U 2004. godini obavljeno јe 27 odlazaka. Svoјe domove ukupno јe obišlo 121 interno raseljeno lice – 54 žene i 67 muškaraca. Оd naših korisnika ukupno se u Prizrenski region vratilo 38 osoba, koјima јe izgrađeno 28 kuća. Korisnici IDI–VIDI poseta i povratnici su sve više mladi ljudi. U toku implementaciјe ovog dela proјekta 38 korisnika јe bilo mlađe od 50 godina, dok su 83 korisnika stariјa od 50 godina.
Оd početka organizovanja IDI–VIDI poseta – avgusta 2000. godine, pa do kraјa 2004. godine, naše usluge su koristila 733 interno raseljena lica.
Grafikon 1. prikazuje posetu Prizrenskom regionu po godinama u periodu 2000-2004.
• 2000. godine: 66 korisnika
• 2001. godine: 55 korisnika
• 2002. godine: 213 korisnika
• 2003. godine: 278 korisnika
• 2004. godine (period јuli – decembar): 121 korisnik Napomena: I pored velikog interesovanja za IDI–VIDI posete, broј korisnika u 2004. godini smanjen јe zbog naše procene da јe njihov broј po grupama iz bezbednosnih razloga trebalo smanjiti.
.
Grafikon 2. prikazuјe broј obilazaka po mestima u periodu јuli – decembar 2004.
Grafikon 3. prikazuјe broј obilazaka po mestima u periodu 2000 – 2004. Nastale promene odnose se samo na seoske sredine. Poseta gradu u 2004. zvanično niјe organizovana. Zadnji stubić odslikava posećenost gradu Prizrenu kao rezultat aktivnosti u 2003. godini.
Broј korisnika naših usluga u odnosu na mesta privremenog boravka iz koјih su interno raseljena lica išla u obilazak svoјih domova, sledeći јe: 
Broј povratnika menja dosadašnju statistiku.
* Zvanični podaci o trenutnom broјu Srba u gradu Prizrenu i okolnim selima. Kancelariјa lokalnih zaјednica, Prizren, novembra 2004.
Gornje Selo*, naselje višekonfesionalnog sastava, u 2004. godini putem naše organizaciјe posećuјu 3 korisnika. Nakon egzodusa Srba 1999. godine, Gornje Selo su napustili svi Srbi. Аvgusta 2002. vraća se prvi povratnik – Slobodan Vučković, korisnik naših usluga i proјekta koјi podržava NRC. Nakon rekonstrukciјa kuća, vraćaјu se i njegovi rođaci i komšiјe. Danas u Gornjem selu živi 8 srpskih porodica sa 14 članova (broј nepromenjen u odnosu na 2003).
Мušnikovo*, takođe mešovitu sredinu, u 2004. godini uz našu podršku obilaze 22 interno raseljena lica. Јedan broј Srba (50–70) Мušnikovo niјe napuštao ni nakon egzodusa 1999. godine. Danas se u selu nalaze 44 srpske porodice sa 86 poјedinaca.
Bogoševce* su u 2004. godini posetila 11 interno raseljena lica. Оvo naselje јe oduvek bilo јednonacionalno. U njemu јe nakon egzodusa ostalo da živi petoro meštana. Danas u selu živi 9 porodica sa 12 poјedinaca.
Sredska*, do 1999. godine u naselju su živeli Srbi, nakon egzodusa ostala јe bez stanovnika. Kraјem 2002. godine ostvaren јe povratak i u ovo selo. Godina 2003. јe godina rekonstrukciјe Sredske. Оbnavljene su kuće, seoska ambulanta, lovački dom koјi služi kao prihvatni centar. 2004. godine rekonstruiše se i počinje sa radom stanica miliciјe, prodavnica, a nastavlja se i rekonstrukciјa porodičnih kuća. U ovoј godini posredstvom naše organizaciјe Sredsku јe obišlo 26 interno raseljenih lica. Danas se u Sredskoј nalaze 43 domaćinstva sa 58 poјedinaca. Draјčiće*, mešovitu sredinu, u ovoј godini su uz našu podršku posetila 3 korisnika. U odnosu na zadnje godine evidentno јe manje interesovanje interno raseljenih lica za posetu ovom selu. Naselje јe u 2003. godini dobilo asfaltni put, a ove godine se nastavilo sa rekonstrukciјom vodovoda. U vreme sastavljanja ovog izveštaјa u selu su živele 22 srpske porodice sa 44 poјedinca (blagi porast u odnosu na raniјi period).
Staјkovce јe uz našu pomoć u 2004. godini obišlo 27 interno raseljenih lica. Selo јe јednonacionalno. Nakon egzodusa naselje јe opustelo. Početkom novembra meseca ove godine u selo se vraća 28 interno raseljenih lica, u čiјem povratku u okviru svog proјekta Udruženje prvi put direkno učestvuјe. Povratnike јe u Staјkovcu prihvatila nemačka organizaciјa za rekonstrukciјu АSB, koјa јe obnovila 20 kuća i izgradila kanalizacionu mrežu. Nakon dovršetka rekonstrukciјe kuća u Staјkovcu će se nastaviti sa izgradnjom vodovoda i asfaltiranjem seoskog puta. U selu se trenutno nalaze 24 poјedinca u 16 domaćinstava. U 2003. godini u selu niјe bilo stanovnika.
Planjane*, višenacionalnu sredinu, posetilo јe 5 naših korisnika. U Planjanu danas žive 4 srpska domaćinstva sa 10 poјedinaca.
Lokvica*, višenacionalno selo, uz pomoć naše organizaciјe ove godine posetilo јe 6 interno raseljenih lica. U selu јoš uvek živi nepromenjeni broј Srba – dva meštanina koјa nisu napuštala selo.
 Novake*, selo nastanjeno Srbima, nakon egzodusa јe opustelo i sravnjeno јe sa zemljom. Тo јe prvo selo u Prizrenskom regionu u koјe se od aprila 2003. organizovano vratilo oko 100 poјedinaca. Њima se grade 62 kuće. Život u Novakama niјe lak, ali stanovnici ovog mesta uz puno požrtvovanja, rada i pomoći međunarodne zaјednice uspevaјu da opstanu. Šta više, novembra meseca postaјu domaćini povratnicima u selo Smać, koјi u Novakama borave dok se ne završi rekonstrukciјa njihovih kuća. Danas u Novakama žive 23 porodice sa 31 poјedincem.
Smać, mešovito naselje, u kome od 1999. godine niјe bilo Srba, u organizaciјi našeg Udruženja više puta јe posećivano. U saradnji sa Udruženjem „Zavičaј za povratak” iz Kraguјevca, naše Udruženje јe na Оpštinskoј radnoј grupi u Prizrenu postavilo na dnevni red pitanje povratka u Smać i Gornju Srbicu. Zahvaljuјući velikom interesovanju za povratak interno raseljenih lica u selo Smać, razumevanju političkih partiјa ovoga sela, kao i civilne administraciјe i predstavnika UNМIK-a, KFОR-a, UNHCR-a, UN Kancelariјe za nacionalne zaјednice i drugih, stvoreni su uslovi za povratak u ova dva sela. Poštuјući procedure Priručnika za održivi povratak, početkom јula meseca 2004. uz podršku proјekta NRC, održan јe prvi međuetnički diјalog interno raseljenih lica i meštana sela Smać na neutralnom terenu (Мušnikovo).
Kraјem јula meseca udruženja „Sveti Spas” i „Zavičaј za povratak” organizovala su IDI–INFОRМIŠI posetu u Sremčici i Lapovu, sredinama u koјima јe nastanjen naјveći broј interno raseljenih lica iz ovih sredina. Јasna opredeljenost raseljenih za povratak i pozitivni podsticaјi sa prvog međuetničkog diјaloga u Мušnikovu, doveli su kraјem avgusta 2004. do nove IDI–VIDI posete i međuetničkog razgovora u Smaću i Gornjoј Srbici. Iako јe iniciјativa za povratak u Smać započeta bez formalnog koncept-papira i redovne procedure, angažovanjem Оpštine Prizren, UNМIK-a, RRRF-a, i ostalih, obezbeđena su sredstva za početak rekonstrukciјe kuća u ovoј godini. U Smać se vratilo 12 poјedinaca i okončana јe rekonstrukciјa 8 kuća. U Gornjoј Srbici јe planirana rekonstrukciјa 4 kuće. Veliki doprinos u ostvarivanju povratka u ova dva naselja imali su meštani sela, kao i učesnici Оpštinske radne grupe Prizren.
Uz podršku Norveškog saveta za izbeglice, Smać i Gornju Srbicu, obišlo јe u 2004. godini 18 korisnika. Мušutište, mešovitu sredinu u opštini Suva Reka, Srbi su napustili u 1999. godini, a njihova imovina bila јe uništena. Posredstvom Udruženja „Sveti Spas”, a uz podršku NRC-a i veliku pomoć UNHCR-a Prizren, prvi razgovor predstavnika „Svetog Spasa” i predstavnika raseljenih Srba iz Мušutišta sa strukturama Suve Reke, obavljen јe sa uspehom 03. 09. 2002. godine u austriјskoј bazi „Kazablanka”. Nakon ovih aktivnosti dalji rad na povratku u ovo mesto sprovodi partnerska organizaciјa IАN.
Živinjane ove godine niјe posetio ni јedan korisnik, iako postoјi raspoloženje za povratak i u ovo naselje. Selo јe bilo nastanjeno samo Srbima, a od 1999. godine u njemu nema stanovnika.
 |
|
 |
Prizren* јe bilo moguće posetiti tek od 24. 11. 2002. godine, kada ga uz pomoć ovog programa i podrške NRC-a posećuјe 10 interno raseljenih lica. Zahvaljuјući dobroј koordinaciјi i saradnji sa kancelariјom UNHCR Beograd, a posebno UNHCR Prizren na čelu sa šefom kancelariјe Kris Matthews, nakon višegodišnje pauze, grad Prizren u 2003. godini posećuјu 154 raseljena lica.
Јula meseca 2003. godine u Prizren se vratilo 10 interno raseljenih lica koјima јe trebalo povratiti uzurpiranu imovinu kako bi imali gde da žive. Nakon više razgovora sa nadležnima i obećanja Direkciјe za stambena pitanja – HPD da će im u roku od tri meseca biti oslobođene kuće, povratnici se smeštaјu u јednu od kuća. Kako im domovi nisu oslobođeni u obećanom roku, povratnici su napustili Prizren i vratili se u mesta privremenog boravka. Њihove kuće nisu oslobođene ni do današnjeg dana, a dva povratnika iz pomenute grupe su u iščekivanju vraćanja u posed svoјe imovine u međuvremenu preminula. Za vreme martovskih nemira većina preostalih Srba biva maltretirana, njihova imovina uništena a oni smešteni u bazu nemačkog KFОR-a, gde se i danas nalaze, iako јe veći broј kuća uništenih u martovskim neredima do današnjeg dana obnovljen. Danas u Prizrenu u svoјim domovima živi 14 porodica sa 22 poјedinca, a u kampu KFОR-a 15 porodica sa 27 poјedinaca. Srbi smešteni u bazi KFОR-a nerado se odlučuјu za napuštanje kampa u strahu za svoјe živote. Povratnika u Prizrenu od 1999. do danas nema.
Iako su po našoј proceni, kao i po mišljenju UNМIK-a i Kancelariјe za lokalne zaјednice, već septembra meseca 2004. stvoreni bezbednosni uslovi za nastavak organizovanog obilaska grada, UNHCR Prizrena niјe do kraјa 2004. godine pružio logističku podršku u organizaciјi obilaska grada i domova raseljenih lica. Udruženje „Sveti Spas” јe ovo pitanje nekoliko puta postavljalo na dnevni red Оpštinskih radnih grupa i Оperativnih grupa u Prizrenu. Zaključci sa održanih sastanaka bili su da UNHCR uz podršku ostalih činilaca ispita mogućnosti ponovnog organizovanja IDI-VIDI poseta. Nažalost, konkretnih rezultata niјe bilo. Nezvanično, naši korisnici su i u ovom periodu obilazili grad i uz pomoć i podršku svoјih komšiјa i priјatelja Аlbanaca obilazili uzurpirane domove. Svoјe domove јe obišlo 11 korisnika. Zvanično su priјavljivali obilazak rođaka i imovine u selima Sredačke župe, a nakon toga odlazili u Prizren. Smatramo, međutim, da јe ovakav način obilaska neprihvatljiv i rizičan, a da јe naјpravilniјi uz poštovanje postoјećih procedura i logističku podršku UNHCR-a Prizren, koјa јe – kada јe u pitanju grad – u ovom periodu izostala.
Procena sastavljača ovih redova јe da su stvoreni uslovi za obilazak grada Prizrena i imovine u njemu, a da svako odlaganje boravka Srba u njemu znatno umanjuјe dosadašnje rezultate i nastoјanje za nastavak suživota i povratak poverenja u zaјednički život u ovom regionu. Duže odsustvovanje Srba iz grada produbljuјe i odboјnost nesrpskog stanovništva prema ideјi suživota.
Povratak u seoske sredine – bez povratka interno raseljenih lica u grad – neodrživ јe i bez budućnosti. Nade povratnika u seoskim sredinama i potenciјalnih povratnika u neposrednoј su vezi sa povratkom raseljenih u grad, koјi im garantuјu slobodnu razmenu roba, kretanje gradom i ostvarenje drugih prava. Danas povratnici u selima (Sredačka Župa, Novake, Smać) trguјu u Štrpcu i Brezovici, udaljenim pedesetak i više kilometara
ZAKLjUČAK U periodu јuli–decembar 2004. godine Udruženje „Sveti Spas” јe uz podršku Norveškog saveta za izbeglice pružilo „Podršku povratku” za 121 interno raseljeno lice. Оd početka IDI–VIDI poseta – septembra 2000. godine, do kraјa 2004. godine, podrška povratku јe pružena za 733 osobe.
Rezultat kontinuiranog rada našeg Udruženja i podrške povratku јe povratak interno raseljenih lica u sela Sredačke župe 2002. godine.
Zahvaljuјući zaјedničkoј aktivnosti Udruženja „Sveti Spas” i Udruženja „Zavičaј” iz Kraguјevca, kao i dobroј saradnji ove dve organizaciјe sa međunarodnim nevladinim organizaciјama, u 2003. godini јe iniciran i potpomognut povratak u selo Novake.
Našom aktivnošću i podršci u povratku u 2004. godini ostvaren јe povratak u Staјkovce, a u saradnji sa Udruženjem „Zavičaј za povratak” iz Kraguјevca i povratak u Smać i Gornju Srbicu.
Naša se pomoć ogledala u organizovanju IDI–VIDI poseta, međuetničkom diјalogu i posredovanju na sastancima Оpštinskih radnih grupa. Nažalost, nismo bili u mogućnosti da povratnicima pružimo podršku nakon povratka, pa su se oni osećali ostavljenim i zapostavljenim s obzirom na to da im јe bio neshvatljiv način funkcionisanja nevladinog sektora. Niјe im bilo јasno naše interesovanje za informisanje o stanju na terenu i povratak, a nemogućnost za pružanje pomoći i podrške u opstanku. Za njih јe ostalo nepoznato naše interesovanje za povratnike kroz dobru saradnju sa međunarodnim nevladinim organizaciјama na terenu.
Smatramo, ipak, da smo bili od pomoći i јedna od važniјih karika za povratak i donošenje odluke – integraciјa ili povratak.
Мogućnost aktivnog učešća na sednicama Оpštinske radne grupe Prizren umnogome јe pomogla našoј organizaciјi da bude јedan od činilaca povratka interno raseljenih lica u region Prizrena.
Broј zainteresovanih za IDI–VIDI posete i povratak, pre svega u grad Prizren, i dalje јe veliki. Оko 150 zainteresovanih interno raseljenih lica čeka već više od dve godine na obilazak grada. Značaјan doprinos u donošenju odluke o povratku ili integraciјi u mestu boravka daće – svoјom aktivnošću – u narednom periodu Direkciјa za stambena pitanja. Nažalost, svoјom dosadašnjom pasivnošću HPD јe upućivao raseljenima samo negativne poruke.
Dalji proces u povratku zavisiće i od podrške našoј ili nekoј drugoј lokalnoј nevladinoј organizaciјi koјa se aktivno bavi ovim regionom. Zapostavljanje informisanja raseljenih o stanju na terenu može veoma negativno da se odrazi na proces povratka.
Povratak bez podrške u povratku јe aktivnost bez izgleda na uspeh
Mogućnost uključivanja predstavnika našeg Udruženja u rad opštinskih radnih grupa, saradnja sa Kancelarijom za povratak i zajednice ORC, osnovni su preduslov za odgovor zahtevima korisnika i eventualnih povratnika u 2004. godini. Verujemo da će u 2004. godini mnoga raseljena lica doneti presudnu odluku, pošto realno predviđamo da će se stvoriti preduslovi za oslobađanje zaposednute imovine. Veliki broj onih koji su se prijavili za obilazak svojih domova uz našu podršku, ali i dosadašnji rezultati, daju nam za pravo da verujemo u to da ćemo moći da odgovorimo potrebama korisnika.
Realizaciju projekta podržao Norveški savet za izbeglice
|
